Reći ću ti
zašto te sada mogu pogledati
bez da mi je žao… što sam ostario.
Za tebe možda već i mrtvac koji hoda…
Možda me gledaš s ljutnjom,
jer zauzimam prostor…
Ali, zar misliš, u ovim godinama mojim,
da bi mene - tebi živog mrtvaca,
moglo zanimati - što ti misliš…
Ne…
Ne zanima me…
Ali ću ti reći…
Na tren si mi probudila žar.
Na tren si mi povratila mladost.
Na tren sam požalio…
što te kasno vidim…
Pomislio sam – Evo je, došla je…
Moja najveća želja,
moja najveća kazna !
A onda sam te promotrio…
Ta odmjerenost…
Ta promišljenost…
Taj ples sa vremenom…
Shvatio sam da bih te – tada prebolio…
uz koji dan više…
uz koju bocu više…
možda - koji zagrljaj više…
Drago mi je što Vas vidim, Gospođice…
Može biti da je drugi,
treći,
peti…
Nije bitno
da li je i jedan – Vama,
ali meni je svaki –
i prvi i posljednji put.
D.S.M.
