Otvaranje izložbe slika „Prištinska školaˮ

U organizaciji JU Muzeji i galerije Budve u Modernoj galeriji „Jovo Ivanović” u Budvi, u srijedu, 26. novembra u 19 h će biti otvorena izložba slika „Prištinska školaˮ.

Kustos izložbe je Tanja Jovetić, viši kustos. Izložbu će zvanično otvoriti književnik Radomir Uljarević.

Autori čiji će radovi biti predstavljeni na izložbi su:

Svetislav Slavković Kajzer, Vesna Sekulić, Irina Černjavski Šantrić, Zoran Karalejić, Zorica Furunović, Nadica Đekić Nedeljković, Nikos Arvanitidis, Kristina Čepkenović Karlsen, Miroslav Živković, Zoran Jovanović Dobrotin, Petar Đuza, Nenad Kostić, Zoran Furunović, Miloš Mitrović Geto, Nataša Ristović Koričanac, Nikola Ilić Crni, Nebojša Jocić, Miloš Bogdanović, Filip Ristić, Marija Mojović Filipović, Ervin Ćatović, Maja Todić Milanković, Tomislav Đokić, Veselin Rajović, Fatmir Zajmi, Ljubomir Tanasković, Hilmija Ćatović, Tomislav Trifić,Dejan Kitić i Marko Višnjić.

PRIŠTINSKA ŠKOLA – jedan izbor

Savremeno srpsko slikarstvo na Kosovu i Metohiji

Umetnost na Kosovu i Metohiji ima duboke korene – od srednjovekovnih fresaka i ikonopisa, preko umetničke obnove početkom XX veka, do osnivanja Akademije umetnosti u Prištini 1973. godine. Fakultet umetnosti, kako je kasnije nazvana Akademija, postao je centar obrazovanja, ali i kreativna laboratorija u kojoj su formirani brojni umetnici čija su dela uticala na razvoj savremene srpske likovnosti. Mladi, školovani stvaraoci preneli su na scenu tendencije nove postmoderne jugoslovenske likovne umetnosti, a umetnost je počela da pronalazi svoj jezik u dijalogu sa zavičajem, prostorom i kolektivnom memorijom.

Tragične okolnosti života srpskog naroda osamdesetih godina prošlog veka, ratova, sukoba i progonstava krajem devedesetih duboko su se urezali u umetničko iskustvo. Upravo u tom ambijentu „ugroženih civilizacijskih vrednosti” nastajali su radovi koji čine srž prištinskog likovnog kruga. U njima su umetnici svedočili o strahu i nadi, gubitku i otporu, o kolektivnoj i ličnoj drami. Galerija umetnosti Priština i Dom kulture Gračanica, kao nosioci likovnih aktivnosti na Kosovu i Metohiji zadnjih godina, ovom izložbom žele da kosovskometohijski umetnici i njihovo stvaralaštvo kroz institucionalnu i javnu podršku postanu vidljivi i dobiju vrednovanje koje im pripada i koje zaslužuju. Izbor obuhvata tridesetak slikarskih radova slobodnih umetnika, profesora, studenata i saradnika Fakulteta umetnosti u Prištini. Najveći broj ovih radova je iz fundusa Galerije Doma kulture Gračanica, koji je nastao u okviru Vidovdanske likovne kolonije. Naravno, treba naglasiti da je ovo samo jedan ograničeni izbor, i da je na Kosovu i Metohiji stvaralo i sada stvara mnogo više umetnika, ali da smo se u izboru vodili pre svega osnovnim poetskim postulatima i dostupnošću radova, te iz tih razloga nisu mogli da budu svi obuhvaćeni.

Pojam „Prištinska škola” nije formalno ustanovljen u istoriji umetnosti kao poseban stilski pravac, ali se tokom poslednjih godina uobličio kao kritička i kulturna odrednica za jedan specifičan umetnički entitet u savremenom srpskom slikarstvu na Kosovu i Metohiji. To nije jednoličan žanrovski koncept, već fenomen koji se prepoznaje po ekspresivnom odnosu boje, crteža i prostora, po motivima zavičaja, kolektivne memorije i ličnih sećanja, u preplitanju asocijativne apstrakcije, simbolizma i poetskog ekspresionizma, po snažnim hromatskim kontrastima i unutrašnjim dramama koje platno prenosi. Njena poetika kombinuje individualno i kolektivno, prošlost i sadašnjost, stvarno i metafizičko. Upravo taj unutrašnji dijalog predstavlja srž fenomena i čini ga prepoznatljivim u širem kulturnom kontekstu. Umetnici ove škole razvijaju vizuelni jezik koji je istovremeno ličan i zajednički, emotivan i mislen, kao hronika vremena i prostora u kojem deluju. Teme kao što su zavičaj, lična i kolektivna tragedija, egzistencijalni strah i nada, u njihovom radu dobijaju izraz kroz autentične kompozicije, kontraste i ritmove. Njeni akteri odgovaraju na nametnutu sumornu stvarnost i neizvesnost samovoljno preuzimaju deo lične, i kolektivne odgovornosti za naše mesto i naše određenje prema svetu: makar u svetu umetnosti, kome kao stvaraoci pripadaju. To je vapaj, trzaj, otpor vremenu u kome živimo. To je suštinska ravan na kojoj je profilisana osnovna vertikala prištinske likovne škole.

Značajnu ulogu u definisanju i razumevanju ovog umetničkog procesa ima i kritička misao profesora Srđana Markovića, koji kroz brojne tekstove i kataloške predgovore, umetničku poetiku ovog kruga povezuje sa kolektivnim iskustvom i traumama, ali i sa univerzalnim pitanjima identiteta, postojanja i smisla. Njegovi tekstovi pomažu da se stilistički obrazac sagleda ne samo kao lokalni narativ, već kao sastavni deo savremene srpske umetnosti.

„Prištinska škola” nije samo estetska kategorija, ona objedinjuje tradiciju i savremenost, individualno i kolektivno iskustvo, i predstavlja živog svedoka istorije, čuvara pamćenja i tragača za smislom u srpskoj umetnosti na Kosovu i Metohiji. Održavanje ovakve izložbe predstavlja znak kontinuiteta i žilavosti srpske umetnosti na ovom prostoru. Ono pokazuje da tradicija Prištinske škole živi, uprkos vremenu i okolnostima koje su nastale kao posledica političkih i socijalnih previranja. Izložba dokumentuje i valorizuje kulturni i umetnički konstrukt koji je obeležio više generacija stvaralaca. Afirmacija ovih dela nije samo kulturološki čin, već i čin opstanka identiteta. Ona sprečava zaborav, ojačava kolektivno pamćenje i inspiriše nove generacije da istraju na putu stvaranja.

Nebojša Jevtić, istoričar umjetnosti

Izvor: Muzeji i galerije Budve